Jovan Kuzmić Danin
Romantik u prolazu

Dara Stojiljković
RECENZIJA
"DVORAC NA OBLAKU"
("To je slatka misao koju mu ljubav često daje"-Stendal)

JOVAN KUZMIĆ JOVO - "LJUBAV JE POTRES U SRCU", pesme

Smatrajući da je već na putu formiranja zrelog pesništva, pesnik Jovan Kuzmić Jovo svojom zbirkom stihova LJUBAV JE POTRES U SRCU zaslužuje našu pažnju već po prepoznatljivoj formi i strukturi stiha, a posebno pleni svojom iskrenošću, zanosom i snoviđenjima poetskog stvaranja.
On, neosporono, nosi u sebi i iskazuje osećaj za pesnički izraz, odabir adekvatnih tema i pesničkih figura, koje u gradacijama vodi snažno do kraja ljubavne "zablude" i smiraju Duše, onog dela čovekovog bića, koje je, uprkos svim patnjama, spremno opet na LJubav i davanje.
J. Kuzmić je, moglo bi se reći, mlad pesnik i ovo je njegova prva zbirka poezije sabranih u nekih sedamdesetak pesama, za koje autor kaže:
/sve ptice moje/
/moje duše stanarice i
/moje nedolazno leto./
Ova zbirka pesama J. Kuzmića LJUBAV JE POTRES U SRCU, možda još ne u pravom svetlu, iskazuje svu lepotu lirike J. Kuzmića i njegovu rešenost da sledi "tu ljubav" - što je Večnost. U tome je njegov pesnički poriv iskren, a impuls snažan i nemerljiv.
Pesniku ostaje da pije sa omiljenog izvora LJubavi, u kojoj se "Ona "voli više nego život, jer i /kad prođe vreme Ruža,-Ruža ostajeRuža/ tuga ostaje tuga i /ruke tuge grle mene/.
U velikom bolu, u neuzvraćenoj ljubavi, pesnik priziva Boga, vapije i moli: /O Bože, Bože/ kasno mi nju pred oči dovede, kasno je za moju Dušu/ tako jadnu /tako bednu/, /kroz nju sad vetrovi pušu/.
Za voljeno biće (predmet ljubavi) pesnik J. Kuzmić peva:
/kriješ Sunce u očima/
/U prvoj rosi/
/u prvoj rosi proleća svog/
/U prvom letu/
/u prvom letu krila tvojih/, i tim ponavljanjima izraza: /u prvoj rosi/, /u prvom letu/, pesnik postiže stih pun dinamike i ritma,
/Da li smeš kao mrak/
/da li smeš/
/a ja želim ako smeš/
/princ plavih jezera tvoja oka dva/ (kakva pesnička metafora!)
No, želja nam je prvenstveno, da skrenemo pažnju čitalaca na melodiku stiha, promenu ritma, i na stepen emotivnog gradiranja. Stih J. Kuzmića je kao isklesan, snažan i jednostavan. Kad LJubav pokrene pesnika (ona divna i iskrena!), Njemu jedino ostaje da pije sa omiljenog izvora LJubavi, da opeva ljupkost Duha voljene, da bude "ludo" zaljubljen, u možda, nepostojeće vrline postojećeg Bića i /da postane sluga njenog srca/ a Ona je, najistinitija od svih /koja se ikada rodila/ i /iz koje zrači nežnost/. LJubav je ta od koje se "gubi pamet", po pesniku Kuzmiću, koja je "potres u srcu", u čijim stihovima ima više sentimentalnog, nego čulnog, mada ova, nazovimo je "muška" poezija, nije lišena i senzualnosti i čežnje za prisnošću sa voljenim bićem.
LJubav je ta:
- koja mnoge nije zaobišla,
- LJubav je puna Duha,
- a ta LJubav koja se rađa, živi i umire,
- Voleti znači imati kult prema LJubavi, izvoru svake radosti i isijavanja energije - znači biti uvek zaljubljen,
Poezijom J. Kuzmića odana je hvala Lepoti i LJubavi:
- LJubav je ona nežna, plemenita, delikatna,
- LJubav je stidljiva i strpljiva,
- LJubav je iskričava i svemoguća, pa čak i neuzvraćena, dok sve u PRIRODI podseća na voljenu osobu. (Ah, kako se od nje ludi!!! primed. piščeva).
Lirika uzavrelosti i tananosti Duha odraz su stanja zaljubljenosti poetske ličnosti J. Kuzmića čiji stih čudno zanjihan daje neobičan ritam njegovom pesničkom izrazu. LJubav je:
Radost, Sreća, Nada,
Slutnja, Patnja, Večnost - LJubav je sve:
-/ljubiću te sto stoleća/
-/tebi sam pisao pesme/
-/po vetru ih tebi slao/
-/ti si sunce šti mi sija/
- Naša je lađa na dnu mora/. U pesničkom zanosu J. Kuzmić peva, jer:
LJubav je tajna /da li znaš ko te voli/ čvrsto čuva tvoju tajnu/!
LJubav je snaga /oboriću zvezde s Neba/ ako želiš /ako treba/ napraviću PUT do NEBA/!
LJubav je nada /jednog dana ili noći /do sunca ću valjda doći/!
LJubav je predanje /pusti talase da te nose/ tamo gdje Sunce za te sja/!
LJubav je Čudesna /sanjaj moj san/ u svome snu /a ja/ koga ću ja?!
LJubav je i zabluda i spokoj, Večnost, bol i patnja, te u ovoj analizi duhovnog stanja našeg pesnika, ne možemo zaobići pesmu DOĐI ČEKAM TE, u kojoj J. Kuzmić svoju zlu sudbu poistovećuje sa trima pticama belim: Labudom, Galebom i Golubom (sada zbog slutnji - crnim). U toj čudnoj simbolici i gradaciji: Golub - simbol bezazlenosti i nevinosti, Galeb - simbol snage i nesputanosti, i Labud - simbol uzvišene postojanosti i mira, ima nečeg sudbinskog i povezanog u ovom poslednjem vapaju (u stanju mirenja sa gubitkom voljenog bića). J. Kuzmić potresno i bolno uzvikuje /sa rukama tuge što mašu meni/ kao nekad ruke sreće /što verovah u LJubav našu/ - to ga "prizemljuje" do realnosti, da i posle "teško preležane bolesti" - nađe razrešenje svoje "zablude", da bi već uskoro u naručju držao nove oblake, /sve ptice moje/ moje duše stanarice /i moje nedolazno leto/.!
Banja Luka, 31.10.2001.

Dara Stojiljković